Devizna vs Dinarska štednja

Poslednjih godina najisplatljivije i najmanje rizično jeste oročavati novac, na računima raznih domaćih banaka i uz privlačne kamatne stope nakon određenog perioda uzimati pripisanu kamatu. U vreme krize, kada je privreda na ”staklenim nogama” naročito situacija na našem tržištu u kratkoročnom pogledu uz daleko manje rizika isplatljivije je novac oročavati nego ulagati u investicioni fond ili kreiranjem vlastitog portfolija.

Kod štednje imamo deviznu i dinarsku štednju. Kamata na dinarsku štednju je viša razumljivo zbog vrednosti dinara, ono što bi trebalo da daje prednost dinarskoj štednji jeste kamata na štednju u devizama. Narodna banka Srbije propisala je 10% poreza na štednju u devizama, što se tiče dinarske štednje porez se ne obračunava. Ono može da predstavlja prednost štednje u devizama jeste odnos EUR/DIN. Nakon oročenog perioda koliko će se razlikovat kurs dinara prema euru u odnosu na datum oročenja.

Mada i pored Povoljnijih uslova građani Srbije i dalje daju prednost deviznoj štednji u odnosu na dinarsku.

Ukoliko posmatramo deviznu štednju u Eurima u našoj zemlji i štednju u istoj valuti u nekim evropskim zemljama vidi se da je kod nas kamatna stopa na oročene iznose u Eurima veća a i uslovi povoljniji. Zbog toga je sve veći broj naših radnika koji su u inostranstvu a u Srbiji oročavaju ušteđevinu. Od susednih zemalja U BIH je kamatna stopa na devizne uloge oko 5% ( oročeno na godinu dana), U Hrvatskoj je od 3,5% do 4,5%. A u zemljama Evropske unije, npr. Slovenija kamata je oko 3%. Ono što našu štednju u Eurima razlikuje od evropskih jeste porez na kamatu. U Engleskoj porez na štednju je 20%, Nemačka 25%, Belgija 15%. NA kamatu jedino Hrvatska ne uzima porez.

 

Mere Vlade Srbije za reprogram kredita

Vlada Srbije je na jučerašnjoj sednici usvojila predlog reprograma kredita u smislu 24 mesečnog grace perioda, gde će korisnici kredita plaćati samo kamatu bez glavnice, banke bi ovu odluku trebala da primenjuju u drugoj polovini Aprila. Mere reprograma moći će da koriste samo građani:

1. Kojima zaduženje premašuje 50% ukupnih primanja usled promene kura Eura (ukoliko je kredit indeksiran u EUR).

2. Korisnici koji kasne sa otplatom rata do 180 dana

3. Građani kojima su krediti odobreni pre 31.12.2010 4. Građani koji imaju trenutne finansijske probleme, koji misle da u periodu od 2 godine mogu da prebrode poteškoće.

Građani koji neće moći da koriste reprogram:

1. Ukoliko su korisnici subvencionisanih gotovinskih i potrošačkih kredita

2. Građani koji već imaju Grace period odobren od strane poslovne banke

3. Oni koji su već vršili reprogram svojih kredita takođe neće moći da koriste ovu meru Vlade Srbije.

Nakon ovog perioda neće doći do povećanja zaduženja usled ne plaćanja glavnice. Takođe korisnici koji su u docnji do 90 dana nije moguće dodatno zaduživanje. Ovom merom biće obuhvaćeno preko 450.000 kredita.

 

Potrošački krediti

Trenutno najpopularniji krediti na srpskom bankarskom tržištu, ovo su uglavnom krediti ročnosti od 6 do 60 meseci, mogu biti indeksirani u Dinarima ili Eurima. U zavisnosti od valute razlikuju se i kamatne stope kao i obezbeđenja:

Krediti indeksirani u dinarima:

• Efektivna kamatna stopa  od 16% do 30% u zavisnosti da li je podnosilac zahteva klijent banke u kojoj podnosi zahtev  ili ne, odnosno da li je korisnik još nekih usluga (uglavnom se misli na tekući račun za fizička lica)
• Depoziti i učešća se ne uzimaju kod ove vrste kredita
• Naknada za obradu kredita iznosi od 2 do 3% u zavisnosti od ukupne vrednosti kredita.

 

Krediti  indeksirani u Eurima:

• Efektivna kamatna stopa  od 14% do 23% u zavisnosti da li je podnosilac zahteva klijent banke u kojoj podnosi zahtev  ili ne, odnosno da li je korisnik još nekih usluga (uglavnom se misli na tekući račun za fizička lica)
• Više banaka kao učešće uzima 30% od iznosa kredita.
• Kao obezbeđenje uzimaju se uglavnom menice i žiranti
• Naknada za obradu kredita su slične kao i kod kredita indekiranih u dinarima

 

 

Da li je na pragu dogovor oko reprograma kredita?

Grejs period- Period u kojem  se raspolaže kreditom ali se ne počinje sa otplatom., kako glavnice tako i kamate. Kamatna stopa je različita za kredite sa grejs periodom i za one bez njega.

U poslednje vreme se sve više priča o grejs periodu, naročito posle sastanka najvećih banaka koje posluju u Srbiju i drže 70% tržišta. Svi učesnici su se složili da treba vršiti reprogram kredita, a naročito za one klijente koji su ostali bez zaposlenja kao i oni koji su prezaduženi. Pod prezaduuženi misli se na one koji imaju više od 50% zaduženosti u odnosu na lična primanja, to se najčešće događa kod smanjenja ličnih primanja nakon početka otplate kredita, čelnici vlade su predložili da se u reprogram uključe i svi građani koji imaju dugoročne kredite, uglavnom one sa stambenim kreditima. Ova ideja mogla bi najviše da pomogne onim klijentima koji su pre par godina uzimqali stambene kredite indeksirane u Švajcarskim francima u međuvremenu vrednost CHF je porasla a samim tim i rata za otplatu, i korisnici takvih kredita su se našli u problemu, mogu se svrstati i u grupu prezaduženih, ako se uzme da su se u startu zadužili maksimalno. Predlog banaka je bio i da se u toku grejs perioda građani koji su ostali bez posla oslobode plaćanja kamate i rate a oni koji se svrstavaju u grupu prezaduženih odnosno oni koji su prekoračili propisan limit odnosno od 30% ili 50% sve zavisi da li su u pitanju stambeni krediti ili ne.

Banke su predložile sledeće mere:

Grejs period od 2 godine

Pomoć ptrezaduženim i korisnicima kredita bez posla.

Sve vrste stambenih kredita se uključuju u program

Jedan od predoga je i da grejs period ne važi za subvencionisane kredite i keš kredite, kao i za dugovanja po karticama i tekućim računima.

Naravno i smanjenje obaveznih rezervi banaka kod NBS

Da li treba uvesti i grejs period za dugovanja po tekućim računima u narodnu zvana ‘’dozvoljeni minusi’’ najpopularnija vrsta zaduživanja među građanima Srbije, ali naravno i najskuplja, odnosno banke kada se gleda godišnja kamata određuju najveću kamate. Neki vid grejs koji bi se ogledao u tome da se ne obračunava kamata u određenom periodu, ova vrsta odlaganja verovatno pomoglo velikom broju klijenata koji su korisnici ovog najpopularnijeg zaduženja.

 

Leasing kuće na Belgrad Car Show 2011

Šta možemo očekivati od ovogodišnjeg sajma , iako je ostalo još 3 dana do njegovog kraja ono što polako postaje ’’običaj’’ a vezano je za prodaju automobila i motorcikala na istom, je to što se najskuplji artikli prodaju već prvog dana. Ako podsetimo da je ukupna prodaja četvorotočkaša pala za trećinu, ali prodaja onih najskupljih je na istom nivou, takođe neke kuće su objavile da su uspele da povećaju procenat naplate ali da su se kašnjenja produžila. Leasing kuće kao i banke su pripremile određene pogodnosti koje kako i sami kažu su: ’’Nikada povoljnije’’. Leasing kuće su smanjile kamate, omogućile plaćanje PDV-a na rate…

Piraeus Leasing, Piraeus Rent i VB Leasing kuće nude sledeće:

-       Piraeus Leasing i Piraeus RentPiraeus Leasing je svim zainteresovanim pravnim licima i preduzetnicima omogućio finansiranje sa 0% učešća, odnosno nabavku novih vozila bez početnih ulaganja. Reč je o ponudi koja oslobađa obaveze plaćanja učešća, uz dodatnu pogodnost u vidu finansiranja PDV-a kroz mesečne rate.

Ova sajamska ponuda podrazumeva i atraktivnu kamatnu stopu od 5,50%, za sve klijente koji podnesu kompletnu dokumentaciju do 30. aprila.

Pored ove pogodnosti, klijentima je na raspolaganju i finansiranje sa manjim iznosom mesečnih rata, odnosno mogućnost ugovaranja ostatka vrednosti predmeta lizinga čime se umanjuje visina pojedinačne rate, a ostatak vrednosti se otplaćuje na kraju lizing perioda.

Piraeus Rent je ovom prilikom predstavio sve prednosti usluge „Upravljanje voznim parkom“ koja podrazumeva punu kontrolu troškova, od Kasko osiguranja i registracije do redovnog servisiranja vozila i guma.

-  VB Leasing   Pored povoljnijih uslova ova kompanija nudi za sve korisnike koji sklope ugovor o kupovini četvorotočkaša na poklon i navigaciju marke ’’Prestigio’’ kao i legalan softver sa mapama 6 zemalja.

 

Debitne kartice, koliko su stvarno zastupljene?

Prema saopštenju viceguvernera NBS  Bojana Markovića u Srbiji je izdato 6 miliona platnih kartica što iznosi 0.8% po stanovniku ali čak polovina od tih kartica su neaktivne, to je saopšteno na skupu pod nazivom ‘’Budućnost platnih kartica’’ skup je organizovan od strane ekonomist media group.

Kada se pominje ovaj procenat od 0,8% ne treba zaboraviti i to da neke banke na jedan otvoren tekući račun daju i po dve kartice (Dina i Visa), tako da je u suštini taj procenat jos manji. Mada stanovništvo sve više počinje koristiti kartice kao sredstvo plaćanja u proseku se godišnje jednom karticom izvrši tek nešto više od 17 plaćanja, što moramo priznati je jako malo.

Što je još značajno a tiče se platnih kartica jesu i plaćanja u inostranstvu, pa tako da bi podigli sa vašeg deviznog računa sredstva na bankomatu u inostranstvu morate da platite proviziju koja minimum iznosi oko 5 eura, na sastanku je bilo i reči da će centralna banka nastojati da se smanje međubankarske provizije samim tim i provizije na inostranim bankomatima bi bile manje. Direktor sektora NBS za platne kartice Andreja Gruden je najavio da će počev od 1 novembra 2010. Građanima  Srbije biti omogućeno da i sa DinaCard debitnom karticom podižu sredstva sa bankomatu u inostranstvu kao i da vrše plaćanja, do sada to je bilo moguće samo Visa karticom.

Da li će količina gotovog novca kojim se plaća drastično smanjiti i da li će veći deo plaćanja se obavljati elektronskim putem, sa ove tačke gledišta moglo i se rerći da je to sigurno samo je period neodređen, a to u mnogome zavisi od brzine razvoja elektronskih sistema u našoj zemlji kao i o bezbednosti te vrste transakcija.

 

Čekovi

Početkom devedesetih godina čekovi su bili jedni od najzastupljenijih načina plaćanja, zbog hiper inflacije. Danas posle toliko godina čekovi su i dalje u upotrebi doduše smanjenim intenzitetom i u manjem broju ali se i dalje koriste, predhodnih godina  od kada su uvedene kreditne kartice, čekovi polako prestaju da se upotrebljavaju. Sa pojavom krize koja se kako na svetskim tako i na našim domaćim prostorima znatno oseti, građani se vraćaju korišćenju čekova radi kupovine na rate, većina njih je spremna da odgovori ”Nema kamate”, to navode kao jedan od bitnijih osnova zbog čeka se češće odlučuju na čekove nego na kreditne kartice kao način plaćanja.  Tačno je da dolazi do problema kada ček dospeva uglavnom korisnici vode računa ali postoje i oni koji nisu toliko ažurni i dospevajne čeka im pravi probleme, a naročito ako ne uspeju jedan pokriti a drugi već stigne, ovo možemo nazvati lošom stranom ovakve vrste odloženog plaćanja.

Kreditne kartice su savremenije i praktičnije od samih čekova, ali ono što pravi razliku među ova dva sredstva plaćanja jeste kamata, koja iznosi oko 2% na mesečnom nivou naravno na korišćen iznos.

Ministarstvo finansija krajem oktobra najavilo je izmenu Zakona o čeku jer se smatra da plaćanje na odloženo ne može biti kreditni instrument, ali kako je najavljeno ne će biti ukidanja čekova. Koliko bi to uticalo i ovako na malu i slabu platežnu sposobnost  građana. Kakve će ove izmene zakona imati posledice po kupovinu na odloženo plaćanje i  da li će izdavanje samih čekova postati rigoroznije ostaje nam da sačekamo kraj oktobra i sami se uverimo!